Ples Svećinog Plamena:
kratka analiza

Život, bio kratak ili dug, nedovoljan ili dovoljan, nije naš. On pripada vremenu. Nama pripada samo izbor – izbor puta kojim ćemo koračati kroz život. Bez obzira na sudbinu, mi biramo i snosimo posledice svih naših izbora. Zato je život svakog od nas jedinstven. Međutim, jedino što u njemu neprekidno traje jeste potraga za smislom, i ta potraga nas snaži da idemo napred.
To potvrđuju i junaci ove priče: Gera’Iel, mladić kojeg sudbina nije štedela neumornih udaraca; Fasa’I, devojka koja pokušava da ispoštuje poslednju želju roditelja; Sei ‘Va A’, čovek koji je tami podredio najraniju mladost ne bi li tako osvetlio svoju svrhu i svrhu svega što je ispunjavalo njegov život.
Svi oni znaju da postoji put koji vodi ka dalekom i jedva znanom kontinentu. S vremena na vreme pojavljuju se dokazi koji otkrivaju da njihovi životi ne pripadaju njima, već vremenu koje ih oblikuje. To vreme neumitno teče, neuhvatljivo je, i nikoga ne ostavlja izvan svog toka. Međutim, junaci ove priče tek treba da se pomire sa tim. Ruka sudbine je nevidljiva, i što je prošlost dalja, ruka vremena je duža.